Jona Koprencka
Protiv terorizma i nasilnog ekstremizma danas se borimo preko konferencija, seminara, radionica, lokalnih inicijativa, regionalnih inicijativa, nacionalnih i međunarodnih mreža; borimo se preko projekata u školi, u profesionalnim centrima, preko TV, radija ili novina; bore se sve zemlje zato što mir, stabilnost i bezbednost su vrednosti svake zemlje.
Napadi na Kule Bliznjakinje i na Pentagon jednom i zauvek su promenili koncept borbe protiv ekstremizma i terorizma. Postavile su se nove globalne politike, koje do tog momenta nisu mogle da se perceptuju. U prvoj liniji, kako i uvek, stoje Sjedinjene Američke Države koje su sleđene od razvijenih zemalja, kao i zemlja koje se još i dan danas nalaze na njihovom putu prema razvitku, kako što su zemlje Zapadnog Balkana. Ova nova bitka protiv nasilnog ekstremizma i terorizma nije nalik na niti jednu prethodno viđenu borbu ili bitku za koju se čulo sve do 2001 godine.
Sjedinjene Američke Države kako i celi svet, u septembru 2019 godine su obiležile 18-tu godišnjicu krvavih napada koji su se desili 11 septembra 2001 godine u kojima su izgubili život negde oko 3 hiljada lica. Tačnije, broj žrtava u napadu na Kule Bliznjakinje je bio 2.752 lica od kojih 343 požarnikara i 60 policajaca. Najveći deo žrtava su bili civili od 70 različitih nacionalnosti.
Sveukupna uključenost u borbi protiv nasilnog ekstremizma i terorizma
Ova borba protiv nasilnog ekstremizma je uspela da ujedini sve države sveta. Sada, već različno od Prvog Svetskog rata i Drugog Svetskog rata, nemamo jednu ideologiju protiv druge jedne druge svetske ideologije, već imamo borbu protiv jednog zajedničkog neprijatelja. U ovoj borbi sve su države ujedinjene. Ipak, napadi u septembru 2001 godine koje je sproveo nasilni ekstremizam i terorizam, su bili fenomeni koji nisu pripadali razvijenijim društvima. Ovi fenomeni nisu imali velilko mediumsko pokriće. Tačnije, oni su se smatrali kao slučaji koji su pripadali samo određenim društvima. Terorističke grupe, odnosno takozvana Islamska Država Iraka i Sirije ISIS je ona koja je dala globalnu sliku ovom fenomenu i i pečat koji je izazvao paniku u celom svetu. Teroristički napadi u srcu Evrope i na zapadu, teraju nas da razumemo da nasilni ekstremizam nisu fenomeni koji pripadaju samo jednoj zemlji ili samo jednoj kulturi. Čak što više, ocenjujući mapu zemalja involviranih u ovom fenomenu, uspevamo da razumemo da je potreban rad ii saradnja sa svim zemljama, kako bi postiigli očekivani rezultat.
Ukljućenost zemalja zapadnog Balkana u borbi protiv terorizma
Kad govorimo o ovim fenomenima, nemamo u vidu geografsku poziciju pa niti ekonomiju jedne države. Sve zemlje imaju isti procenat opasnosti napada ili involviranosti u ekstremističkoj ideologiji. Zemlje Zapadnog Balkana ostaju zajedno ramo uz ramo sa Sjedinjenim Američkim Državama i sa najjačim državama sveta, dajući svoj doprinos u podeli informacija, kako i u kreaciji inforrmacija, u regionalnoj saradnji kao i u onoj međunarodnoj situaciji u osnovanju globalne mreže protiv terorizma i nasilnog terorizma. Inicijativa Zapadnog Balkana protiv terorizma WBCTi je pokušaj koji je dobio pordršku od EU za odgovor na događaje koji su povezani sa fenomenom terorizma, nasilnog ekstremizma i radikalizma na Zapadnom Balkanu sa maksimalizacijom potencijala regionalnog razvitka i sa obedinjavanjem napora svih aktora bezbednosti na ovom polju razvitka politike na efikasan i održiv način.
Post 2001: nasilni ekstremizam i terorizam nije samo borba sa oružjem, već i borba mišljenja
Pre napada iz 2001 godine, uobičajeno mišljenje za borbu protiv nasilnog ekstremizma i terorizma je bilo borba oružjem. Borba u Iraku i Afganistanu samo je više produbila ideološku podelu između Istoka i Zapada. Kao u svakom ratu, u borbama protiv terorizma veliki broj civila je izgubio život; povećalo se razmišljanjje da su ove intervencije bile zbog političkih i ekonomskih ciljeva: nafta. Sva nezadovoljstva od borbi, i neuspeh u postizanju misije su bila iskorištena od ekstremista. Oni su uspeli da prošire ideju da su ove bitke zbog političkih i ekonomskih beneficija, zajedno sa produbljivanjem ideološke podele koja je ustanovljena između Istoka – Zapada. Kasnije, sa početkom Arapskog proleća i sa povećanjem socio-političkih tenzija pojavile su se različite terorističke i ekstremistička grupe. ISIS, od jedne terorističke grupe, se pretvorila u jednu državu postavljajući svoje teritorijalne granice.
Filozofija ovih fenomena se korenito promenila. Internet i njegove socijalne mreže su upotrebljene za proširenje njegove ideologije. Preko socijalnih mreža počela je da se rasprostranjuje propaganda i počelo je pranje mozga (ovo se i dalje dešava, iako su Facebook i drugi socijalni medijumi su postavili svoje politike protiv ekstremističke propagande). Civili iz svih zemalja sveta su se pridruživali teroristima/ekstremistima samo sledeći njihove poruke na internetu, bez obzira šro do tada nisu sledili niti jednu drugu sličnu kauzu. Neki su se pridružili zato što im je bila obećana visoka plata, neki drugi zato što su imali mozak opran sa pogrešnom ideologijom. Ali, ostaju fakti da je ekstremistički narativ postao privlačan, koji je počeo da okuplja veliki broj plaćenika oko sebe.
Izvor: csis.org
Svet se osećao ugroženijim nego ikada pre toga. Građani su postali uplašeni da bi njihova zemlja mogla biti napadnuta u svakom trenutku i treba priznati da je strah/nesigurnost osetno povećana. Nažalost, treba priznati da je ovo pobeda zla prema redu i bezbednosti , utoliko viče što se oseća nesigurnost za putovanje, a povećani i česti broj kontrola na putnim linijama daju osećaj da ništa više nije isto kao ranije.
U ovom slučaju, ne radi se o nekom oružanom konfliktu već o borbi ideja. Ukoliko se na jednoj teritoriji desi nešto loše ili posle nekog samoubilačkog napada, postoji osjećaj straha, nesigurnosti i sigurnost se teško može vratiti. Ovo je shvaćeno od analitičara i „istraživača“ ovih fenomena, koji u ovoj borbi, daju prednost stvaranju socijalnih mreža protiv ekstremističke propagande. Civilno društvo je zajedno sa državnim institucijama protiv ekstremističke propagande u ovoj anti - propagandi s obzirom da je očevidno da svi delovi društva trebaju biti ujedinjeni da bi bili što efikasniji.
Protiv terorizma i nasilnog ekstremizma danas se borimo preko konferencija, seminara, radionica, lokalnih inicijativa, regionalnih inicijativa, nacionalnih i međunarodnih mreža; borimo se preko projekata u školi, u profesionalnim centrima, preko TV, radija ili novina; borimo se s time da pokazujemo da je ovo borba dobroga protiv zla, bore se sve zemlje zato što mir, stabilnost i bezbednost su vrednosti svake zemlje. Najače oružje u toj borbi je znanje, razmena informacija između zemalja partnera i povezivanje u zajedničkim mrežama.
Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.
