Zbog unutrašnjih previranja u vezi sa nerešenim pitanjem sa Srbijom, Kosovo je privlačna meta za destruktivne spoljne aktere koji nastoje da potkopaju demokratske procese. Stoga je kosovsko društvo izuzetno osetljivo na vesti i dezinformacije koje dolaze od spoljnih faktora.
Dezinformacije danas u EU predstavljaju ozbiljnu pretnju za normalno funkcionisanje demokratije, političkog sistema, društva i privrede. U slučaju Kosova, propaganda praćena dezinformacijama koju koordiniraju spoljni akteri pokušava da se iskoristi kao adut geopolitičkog uticaja.
Glavni izbor dezinformacija kada je Kosovo u pitanju je Srbija uz podršku Rusije, koja uglavnom cilja na zone/opštine naseljene Srbima. Kosovo je izrazilo nepokolebljivu nameru za članstvo u Evropskoj uniji, preuzimajući obaveze jedinog trenutno postojećeg aktivnog sporazuma - Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Ali, verodostojni izveštaji potvrđuju da je percepcija koja je godinama postojala o građanima Kosova kao najproevropskije orijentisanim počela da se koleba. To je zbog kašnjenja u liberalizaciji viznog režima, neizvesnosti u procesu integracije zbog nepriznavanja Kosova od strane pet zemalja članica EU, kao i pristupa dijalogu sa Srbijom.
Pad podrške eurointegracijama
Uprkos "status quo" o pitanjima koja blokiraju pristup Kosova EU, ispitanici sigurnosnog barometra Zapadnog Balkana (WBSB) i dalje snažno podržavaju integraciju Kosova u EU. 92 odsto ispitanika podržava članstvo Kosova u EU. Samo 4 procenta ne podržava integraciju, dok ostali nemaju stav o tome. Iako Kosovari većinom podržavaju integraciju u EU, postoji skepsa da bi se to moglo dogoditi uskoro. Na pitanje da li je EU spremna da prihvati Kosovo kao državu članicu, 75 odsto je odgovorilo pozitivno, ali većina (41 odsto) veruje da do članstva neće doći u bliskoj budućnosti. S druge strane, 20 odsto ispitanika smatra da EU nije spremna da prihvati Kosovo kao članicu.
Regionalna saradnja je jedan od glavnih preduslova na putu ka integraciji u Evropsku uniju. Ali dileme u državama članicama EU u vezi sa politikom proširenja sa zemljama zapadnog Balkana često su donosile razočaranje u region. Kao rezultat toga, preduzete su akcije i inicijative koje su izazvale podele čak i unutar zemalja regiona, kao što je inicijativa „Otvoreni Balkan“, koja je krenula iz Novog Sada u Srbiji, prvobitno pod nazivom „Balkanski mini Šengen“. Kosovski zvaničnici koji su do sada odbijali da se priključe ovoj inicijativi, koju su čak opisali kao projekat Rusije i Srbije i protiv vrednosti koje promoviše Evropska unija. Ovakav narativ se intenzivirao nakon izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je na jednom od samita održanih u Ohridu izjavio da podržava inicijativu „Otvoreni Balkan“.
Nesuglasice među zemljama Zapadnog Balkana o inicijativama poput „Otvorenog Balkana“ i praznine nastale kao rezultat neizvjesnosti procesa evropskih integracija, stvaraju teren za spoljne aktere poput Srbije, Rusije i Kine da guraju svoje planove destabilizacije. Naročito, pokušaj Rusije da proširi svoj uticaj na Balkanu se nastavlja paralelno sa agresijom na Ukrajinu.
Shodno tome, Kosovo od početka invazije u februaru 2022. nije bilo imuno na ruski hibridni rat. Kosovo je postalo meta izjava visokih ruskih zvaničnika, koji su u nekim slučajevima optužili da su navodno regrutovani plaćenici sa Kosova, zajedno sa onima iz Albanije i Bosne i Hercegovine, uključeni u rat u Ukrajini.
Međutim, kosovske institucije su ovu informaciju demantovale, opisujući je kao zlu rusku kampanju protiv Kosova i drugih zemalja Zapadnog Balkana, čiji je cilj stvaranje tenzija i ometanje puta ka integraciji u Evropsku uniju.
“Otvoreni Balkan” za dezinformacije
Kako bi se suprotstavile ruskoj propagandi, koja se uglavnom javlja stvaranjem negativnih narativa o Kosovu, prikazujući ga kao zemlju koja krši prava Srba, kosovske vlasti su preduzele nekoliko mera. One se sastoje od zabrane medija i onlajn platformi koje potiču iz Rusije koje proizvode lažne informacije o Kosovu.
Izvor: slobodenpecat.mk
Pored toga, Vlada Kosova u skladu sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama uvela je sankcije Rusiji, uključujući zamrzavanje ruske imovine na Kosovu, zabranu putovanja na teritoriju Kosova za lica pod sankcijama, kao i blokiranje subjekata i kompanija koje prenose finansijska sredstva, direktno ili indirektno, kažnjenim pojedincima i subjektima.
Paralelno sa geopolitičkim dešavanjima i ratom u Ukrajini, Kosovo je takođe pokušalo da iskoristi zamah stvoren za članstvo u međunarodnim organizacijama, koje je određeno vreme bilo na čekanju kao rezultat Vašingtonskog sporazuma.
Kako bi Kosovo nastavilo na svom utvrđenom proevropskom putu, Skupština je rezolucijom zadužila Vladu da preduzme sve neophodne aktivnosti za podnošenje aplikacije za članstvo u NATO-u, Evropskoj uniji, Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama.
Tako je Kosovo podnelo zahtev Savetu Evrope, podnelo zahtev za status zemlje kandidata u EU i osnovalo radnu grupu za pripremu aplikacije za članstvo u NATO.
Ali iako većina država članica EU deklarativno podržava težnje Kosova za članstvo u evroatlantskim strukturama, to je usko povezano sa napretkom u dijalogu Kosova i Srbije.
Uprkos činjenici da su angažovani i fokusirani na situaciju u Ukrajini, SAD i EU su vratile fokus i pažnju na Zapadni Balkan, a njihov glavni zahtev je pre svega da se okonča “status quo” u odnosima Kosova i Kosova. Srbija. Od početka rata u Ukrajini, pored dijaloga sa Kosovom, EU je sve glasnije tražila da se Srbija pridruži zapadnim zemljama u uvođenju sankcija Rusiji, što je do sada odbijala da učini.
Međutim, dijalog je nastavljen uprkos tome što je povremeno bio u senci tenzija na severu sa srpskom većinom, koje su kulminirale prošlog decembra postavljanjem barikada na putevima koji vode do graničnih prelaza sa Srbijom.
Lažna transparentnost i volja za suradnjom
Tokom tih napetih sedmica i mjeseci, neprestano se izvještavala o tvrdnjama Srbije o navodnom protjerivanju Srba sa Kosova, povlačeći analogiju sa mogućim protjerivanjem Rusa iz istočnog regiona Ukrajine. Oni su bili podstaknuti odlukama Vlade Kosova da primenjuju reciprocitet za registarske tablice vozila i lične karte. Srbija je pokrenula žestoku kampanju dezinformacija nakon odluke kosovske vlade da uzvraća registarske tablice i lične karte. Beograd je Kurtijevu odluku opisao kao antievropsku "jer će srpske lične karte navodno biti oduzete na granici, što će prethoditi konačnom protjerivanju Srba sa Kosova".
Ali ovo je bila lažna vest, jer nije planirano oduzimanje dokumenata, a Kosovo je sprovelo upravo ono što Srbija radi više od decenije svim građanima Republike Kosovo. Tako, da bi prešao granicu sa Srbijom, do prošle godine svakom građaninu Kosova na granici morao da bude obezbeđen dodatni dokument koji je izdavala država Srbije.
Ukidanje ove mjere na jednom od sastanaka u Briselu i pronalaženje privremenog rješenja za pitanje registarskih tablica, natjeralo je EU da se vrati naporima za postizanje sveobuhvatnog sporazuma.
Nakon intenzivnog dijaloga uz posredovanje Brisela, koji je kulminirao sastankom u Ohridu 18. marta, visoki predstavnik EU Džozef Borel saopštio je da su se kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić saglasili o dokumentu koji je predložila EU, poznatom kao francusko-njemački plan. Međutim, ovaj dokument i aneks implementacije nisu ozvaničeni potpisima obe strane zbog odbijanja predsednika Srbije Vučića. Vučić insistira na hitnom uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom, što je pitanje kojim se dokument bavi u okviru implementacije ranijih sporazuma.
Dva člana sporazuma, koja se odnose na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i Evropskoj uniji, takođe su smatrana važnim aspektom sporazuma. Ali samo dva dana nakon sporazuma, predsednik Srbije Vučić je izjavio da nikada neće dozvoliti da Kosovo postane deo Ujedinjenih nacija. Ovakav stav je povećao skepticizam da se sadašnji pristup može nastaviti, u slučaju da strane ne sprovode svoje obaveze.
U nedostatku rešavanja otvorenih problema, Kosovo i region Zapadnog Balkana će i dalje biti plodno tlo za spoljne aktere poput Rusije i Kine, koji neće prestati da sprečavaju integraciju zemalja regiona u Evropska unija i druge evroatlantske strukture.
Konačno, kako bi se spriječio uticaj zlonamjernih aktera, EU mora biti aktivnija u odnosu na zemlje zapadnog Balkana u smislu ubrzavanja puta integracije u porodicu demokratskih zemalja.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta "Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru" uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
