Tekst je odgovor na blog "Ujedinjenje oko "istorijskih istina" ili oko različitosti? (II)", autora Ognen Vangelov i Ljupčo Risteski, objavljenog 28.05.2021 godine.
Naum Kajčev
Ukoliko stalno stvaramo razlike, podele i granice, ukoliko potpaljujemo napetost i neprijateljstvo, onda tužno praktikujemo engleski pežorativni glagol "balkanize" – "deliti nešto na nekoliko malih političkih jedinica, koji međusobno ratuju između sebe". Trebamo preferirati jednu drugu varijantu – spodeljivanje zajedničkog i pozitivnog, te time da budemo harmoničniji i spremniji za našu zajedničku evropsku budućnost.
Ovim kratkim tekstom hteo bih da okončam – sa svoje strane – diskusiju o imenu i karakteru države slavnog srednjevekovnog vladara iz Prespe. Nadam se da ovim tekstom doprinosimo ka boljoj informisanosti čitalačke publike u Republici Severnoj Makedoniji i u Republici Bugarskoj.
Ognen Vangelov i Ljupčo Risteski, članovi zajedničke komisije za istorijska i obrazovna pitanja iz Republike Severne Makedonije, ponovo pokušavaju da daju odgovor na moj tekst, u kome, da spomenem, osim savremenih autoritetnih vizantologa iz Velike Britanije i SAD, uključeni su i izvori sa Balkana – iz Hrvatske, Srbije, Albanije, Kosova, uključujući i albanske istoričare iz Severne Makedonije, koji proučavaju državu cara Samoila na sličan način: kao bugarsko Carstvo.
Koje je ime države cara Samoila?
U svojem novom blogu, dvojica koautora ponovo ne navode dokaze o tome da je Samoil bio nekakav "nebugarski slovenski" ili "makedonski vladar". Iako bez entuzijazma, oni prihvataju zaključke savremene istoriografije da je Samoil bio car Bugarske: "Imenovanje carstava kao bugarskih uistinu je od drugostepenog, pa čak i od trećestepenog značaja. Mi kao članovi Komisije uopšte ne sporimo o imenovanju tih carstava u različitim studijama".
Ovakva ipak pozitivna nit ka čitanju svetske vizantologije, ali i ka ujedinjavanju naše zajedničke istorije, na žalost nije bila prisutna u prikladnom rešenju Zajedničke istorijske komisije na njenom 14. susretu, održanom 10. i 11. juna, 2021. godine. Tada, kolege iz Severne Makedonije, nasuprot napisanom od spomenute dvojice, ne samo što se nisu saglasili sa dominantnom tezom u savremenoj istoriografiji, koja imenuje državu Samoila kao Bugarsko carstvo, već su i odbacili bilo kakvu diskusiju u vezi cara Samoila i njegovog doba. Ne mislim da smo time doprineli za bolju budućnost naših dveju društava i celog regiona. Ukoliko ograničimo domen rada Komisije, u narušavanje samog Ugovora o prijateljstvu i dobrosusedstvu, teško da ćemo stiči daleko.
Izvor: historycampus.org
Još nešto oko bugarske srednjevekovne narodnosti
Dvojica koautora ne mogu da negiraju bugarski etnos (narodnost) u srednjevekovnom periodu, jer bi takvo nešto opet značilo ulazak u težak konflikt sa svetskom medievistikom – u prethodnom tekstu već smo pokazali da vizantologija široko prihvata postojanje bugarskog srednjevekovnog etnosa. Evo na koji način to opisuje već spomenuta monografija "Romanland: Ethnicity and Empire in Byzantium" Entonija Kaldelisa, koja se ukratko posebno zadržava na ovom pitanju: "Večina žitelja od strane Romeja osvojene Bugarske [carstvo Samoila i njegovog unuka Jovana Vladislava] bili su verovatno Bugari, govorili su slovenskim jezikom i bili su pravoslavni – u odnosu na to doba besciljno je da pokušavamo da pravimo razliku između prvih Bugara [Prabugara] i Slovena. Zbog nedostatka diskurzivnih narativnih tekstova iz Bugarske, kakve u izobilju imamo u Romeji [Vizantiji], teško je da rekonstruišemo konture, karakter i opseg bugarskog identiteta. U natpisima vladara Bugarske, Bugari su stavljani nasuprot Romejima - ili "Grka", kako ih često nazivaju, držeći se prakse iz zapada i iz Mađarske. Nekoliko pseudoistorijskih bugarskih tekstova iz perioda romejske okupacije [vizantijske vlasti] su sačuvani i oni otkrivaju važnost bugarske državne tradicije i bugarske narodnosti (peoplehood) u vreme romejske vlasti" (c. 234 – 235).
Dvojica autora donose odluku da u borbu upotrebe nešto drukčije, izmišljeno od njih, te prišivaju mi frazu koju nikada nisam upotrebio – "konsolidovana narodnost" ili "konsolidovana bugarska narodnost". Sporni naziv "konsolidovana narodnost" sugeriše na nešto blisko "naciji", a članovi komisije sa bugarske strane nisu koristili ni to u vezi sa srednjevekovnim periodom.
Koautori čak navode ovaj izraz u podnaslovu svog rada. Ukoliko oni pogrešno čitaju i zamenjuju moje publikacije dostupne u elektronskom obliku formi za svakog čitatelja, onda šta bi mogli da urade sa drugim starijim i manje dostupnim tekstovima koji su važni za istorijsku nauku?
Ustvari, blog dvojice koautora nastavlja da tretira nešto sasvim drugo – imaju li savremene nacije, imamo li mi danas, nekakvu vezu sa carem Samoilom i sa bugarskim srednjevekovnim etnosom. Njihov je tekst posvećen XIX i XX veku, zajedničkim problemima u stvaranju nacija, navodeći studije koje se uče na prvim godinama fakulteta. To je sasvim druga tema o kojoj smo dovoljno pisali u naučnim publikacijama, a takođe i u tekstu za Res Publika.
Preko zajedničkog shvatanja o caru Samoilu do harmonizovane evropske budućnosti
Kako smo pokazali, car Samoil je jasno definisan u svetskoj istoriografiji, ali i prema Zajedničkoj istorijskoj komisiji, sa njenim rešenjem iz 2019. godine u vezi zajedničkog slavljenja. On ne može da bude pretstavljen na jedan način za državnike, za političare i za društvo, a na drugom načinu za učenike u Severnoj Makedoniji. On je jedan i zajednički za svakoga – car Samoil erga omnes.
Ako stalno stvaramo razlike, podele i granice, ukoliko potpaljujemo napetost i neprijateljstvo, onda tužno praktikujemo engleski pežorativni glagol "balkanize" - "deliti nešto na nekoliko malih političkih jedinica, koji međusobno ratuju između sebe". Treba da preferiramo jednu drugu varijantu – spodeljivanje zajedničkog i pozitivnog, te time da budemo harmoničniji i spremniji za našu zajedničku evropsku budućnost.
Molimo pročitajte pravila pre komentarisanja ili preuzimanja
Napomena: Stavovi i mišljenja izraženi u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Instituta za komunikacijske studije ili donatora.
