Sa pojavom pandemije, jedna od strateških obaveza države u rešavanju krize bila je da obezbedi brigu o mentalnom zdravlju stanovništva. U tu svrhu otvorene su telefonske linije na Klinici za psihijatriju radi psihološke podrške građanima. Direktor klinike Stojan Bajraktarov u razgovoru za ,,ResPubliku" objašnjava da naš narod nije navikao na izolaciju, već na bliskost i da je normalno da im je novi način života težak. On ističe da kod određenih grupa postoji primitivni odbrambeni mehanizam, odnosno negiranje virusa. Oni ne poštuju mere predostrožnosti ne razmišljajući da su sebični prema svojim najmilijima. Prema njegovim rečima, radi se o manjini i većina građana ima kritički odnos prema vlastitom ponašanju, što uliva nadu o kolektivnom mentalnom zdravlju.
Kako su se odrazile mere izolacije i karantinske mere, odnosno socijalno distanciranje među ljudima u vanrednom stanju, za razliku od fizičkog distanciranja koje već kao preko potrebno treba da praktikujemo?
Svaka društvena kriza, uključujući i trenutnu koja se odnosi na pandemiju uzrokovanu virusom korone, ima negativne posledice na mentalno zdravlje i na individualnom i na kolektivnom nivou. Reakcije i psihološko suočavanje sa sličnim krizama opisani su u literaturi i kroz istoriju, poput one opisane u ,,Ilijadi”, opsada Troje, pandemije kuge ili globalne ekonomske krize. Kroz ove primere možemo da naučimo istorijske lekcije, da predvidimo šta možemo očekivati i pripremiti se za moguću krizu mentalnog zdravlja. Tokom karantina, Šekspir je napisao "King Lir", Njuton je stvorio teoriju gravitacije, Munč i Bokačo su bili vrlo produktivni.
Teško da je iko ostao netaknut ovom krizom, imajući u obzir na to da smo svi morali da napravimo promene u ponašanju. Promenili smo način na koji se ponašamo i funkcionišemo na dnevnoj bazi i za očekivati je da će ovaj stil ostati barem još nekoliko godina. Naravno, postoje primeri kada je zbog ličnih karakteristika i stresogenih faktora kod pojedinaca njihova individualna sposobnost za odgovor na krizu ograničena. Tim pojedincima je potrebna pomoć. Na kolektivno mentalno zdravlje utiče nekoliko važnih faktora. To su naš mediteranski duh, naš genetski predisponirani temperament, navike za bliskom socijalizacijom u našoj mikrosredini, naše tradicionalne vrednosti, bliski porodični odnosi a ujedno i navike za izgradnju bliskih odnosa na radnom mestu, svakodnevnom okruženju ili prema interesima o različitim društvenim ili kulturnim aktivnostima.
Koje informacije dobijate iz otvorenih linija psihološke podrške Psihijatrijske klinike? Za šta se građani najviše obraćaju Vama?
U primarnom periodu nakon početka krize ljudi nisu mogli prihvatiti niti se prilagoditi zdravstvenim merama opreza i došlo je do porasta problema, pre svega na emocionalnom i bihejviorističkom planu. Jedan prijatelj, koji je vrlo pozitivna i društvena osoba, rekao je nakon dve sedmice izolacije da se predomislio u pogledu izraza ,,mentalno zdravlje", dodavajući da će ga od sada poštovati iako je pre toga smatrao da je to samo obična floskula.
Reakcije građana su bile očekivane imajući u vidu da smo mi prijateljski narod, koji je prilično društveno aktivan, sa navikama za izgradnju bliskih međuljudskih odnosa. Zbog toga su mere bile veoma teške za određene grupe građana. To je bio razlog za ograničenje sposobnosti zdravstvenog sistema da se izbori sa krizom.
Generalno gledano, mi kao nacija nemamo naviku da se izolujemo, već smo navikli na empatiju i da pomažemo našim najmilijima. Kao nacija, mi smo temperamentni sa ekstrovertnim ponašanjem. Mi imamo tradiciju bliskog kontakta, volimo da se zagrlimo, poljubimo,da imamo fizički kontakt i sada nam nedostaje ta neposredna blizina. Ali sa vremenom ,,u hodu“ učimo da možemo da se rekonstruišemo. Prilagođavamo se krizi i novim načinima socijalnog druženja i svakodnevnog ponašanja.
Epidemiološka slika danas je odraz trenutnog ponašanja stanovništva u Makedoniji u novoj stvarnosti. U kakvom je stanju mentalno zdravlje nacije?
Živimo u vremenu sa mnogim rizicima i izazovima za naše mentalno zdravlje, koji su prisutni već duže vreme i koji su se samo pojačali sa pandemijom. Epidemiološka situacija rezultat je i aktiviranja primitivnog odbrambenog mehanizma u određenim kolektivima. To je negacija, odnosno "ako imam mišljenje da ne postoji virus korone, onda se nemamo čega ni bojati". Reč je o sebičnom stavu, jer ako sami ne sprovodite mere, ugrožavate i osobu pored sebe. Uopšte se ne razmišlja da su to najčešće oni najbliži.
Takvo neodgovorno ponašanje povezano je sa krizom nacionalnog duhovnog zdravlja, društvenim vrednostima, moralom, koja je, čini se, već duže vreme u fazi transformacije. Ako to povežemo sa nacionalnim mentalnim zdravljem, zaključili bismo da, sebičnost kod ljudi koji ne poštuju mere i ne prihvataju njihovu odgovornost za kolektivno zdravlje, prevladava nad osećajem kolektivne odgovornosti i nadasve pozitivnim korelacijama poput humanosti, empatije, altruizma. .. Ali mislim da su oni manjina. Većina građana ima kritički stav i razvijene sposobnosti za uvid u vlastito ponašanje, što uliva nadu da možemo imati oprezno optimističan stav prema napretku našeg mentalnog zdravlja na kolektivnom planu.
Koliko će nas pandemija promeniti kao ljudi? Da li je ponašanje nacije u relaciji sa nekim svetskim trendovima?
Razgovaramo sa našim kolegama u nekoliko evropskih zemalja i zaključili smo da mentalno zdravlje na kolektivnom nivou ima zajedničke međunarodne karakteristike. U početnom periodu prevladavao je instinkt za preživljavanjem. Kao da smo svi uključili sve svoje psihološke kapacitete da bismo se bavili rizicima po naše zdravlje. Aktiviran je kolektivni nagon za preživljavanjem i odbranom od ove egzistencijalne pošasti. Broj ljudi sa mentalnim bolestima koji su zatražili pomoć službi mentalnog zdravlja naglo je opao u prva dva meseca pandemije, ali zatim je naglo porastao u poslednjih mesec dana. U ovom periodu mnogi ljudi zovu za savete na telefonskim linijama za psihološku podršku, što ukazuje na pozitivan trend u smislu poboljšanja znanja i javnog mišljenja o mentalnom zdravlju ili spremnosti za rešavanje psiholoških problema sa stručnim licem. To ukazuje da je umanjena stigma o mentalnim poremećajima, što će sigurno rezultirati sa poboljšanjem stanja mentalnog zdravlja, a sve u okviru trendova pogotovo onih u razvijenim zemljama.
Očito je da smo se promenili u svim aspektima našeg funkcionisanja, redefinirajući fokus života. Važno je raditi na vlastitom preispitivanju i preoblikovanju prioriteta. Verovatno ćemo više ceniti stvari koje su u opasnosti da ih izgubimo, poput vlastitog zdravlja.Čini mi se da kod mnogih ljudi koje poznajem ova kriza kao da ih je vratila zaboravljenim vrednostima porodice. Interesovanje za kuvanje, baštovanstvo, porodične šetnje prirodom poraslo je ...
Ova kriza je još jednom dokazala da je čovek vrlo prilagodljivo stvorenje i da se čitav društveni sistem brzo transformiše pod uticajem opšte pretnje.
Koje su vrednosti pale, a šta je izašlo na videlo?
Imam osećaj da je pandemija ubrzala katarzu krize mentalnog zdravlja, ali nadam se da će to rezultirati periodom pozitivne transformacije i razvoja pozitivnog, humanističkog, intelektualnog, kolektivnog duha i misli. Ne samo u ovom periodu pandemije, nego i tokom celog razdoblja duge tranzicije postoje pokušaji dominacije moći nad razumom. Smišljeno se izaziva i provocira buđenje agresivnog nagona kod određene podobne populacije, koja, neznajući kako da se nosi sa izazovom netolerancije vlastite individualnosti, ulazi u ulogu Fausta i prodaje svoju dušu takozvanom vladaru.
Gustav le Bon piše da autoritarizam privlači takve ljude gomilama i da se njihova mišljenja, ideje i verovanja, koja im se sugerišu, prihvataju ili odbacuju u celosti, bez kritičkog razmatranja. To je suština i nacionalizma i nacizma, i svih autoritarizama koji su prisutni u mnogim zemljama ili predstavljaju značajna kretanja i u poznatim demokratijama. Ovo je priča o Palpatinu i Imperiji u ,,Ratovima zvezda”, ili o Sauronu i Orkama u ,,Gospodaru prstenova”. Čak i u takvim razdobljima, isti Faustovci slepo veruju u ,,moć / vladara", a dobrotu i čovečanstvo doživljavaju više kao slabost nego kao socijalni imperativ. Dobra strana priče je da u istoriji, romanima i filmovima dobro uvek pobeđuje. Nadajmo se da ćemo imati sreće i da će ova kriza mentalnog zdravlja imati slično rešenje, i da ćemo nakon ovog perioda masovne abreakcije slediti naše društveno i moralno pročišćavanje.
Društvene mreže postale su jedino mesto za socijalne kontakte. Šta ste naučili od njih? Kakvu su ulogu odigrali oni?
Društvene mreže su, uprkos ogromnom uspehu, nosile status simbola destruktivne strane modernog tehnološkog razvoja. Ali u ovom su periodu odigrale izuzetno pozitivnu ulogu u održavanju društvenih odnosa, koji su bili i još uvek su pod visokim rizikom zbog preventivnih mera. Tokom karantinskog perioda, društvene mreže odigrale su ključnu ulogu u psihološkom lečenju socijalne izolacije, usamljenosti i nedostatka kontakata, pogotovo među mladom populacijom. Došao je do izražaja njihov pozitivan aspekt, posebno u pogledu razmene informacija, obrazovnih mogućnosti, zabave i bili su sjajno sredstvo za održavanje morala.
Što je sa mentalnim zdravljem dece, koja su napustila školske klupe i ,,živo" druženje zamenili online igricama i TV-om. Kada bismo trebali da se zabrinemo zbog njih i kako da im pomognemo?
Posebne kritične grupe, prema manifestovanim problemima u funkcionisanju u proteklom periodu, rekao bih da su to deca, mladi i pogotovo adolescenti. Fizička udaljenost takođe je uzrokovala socijalnu distancu, a mladi se sa tim posebno teško nose. To je razumljivo, imajući u obzir to da su izražavanje i obrada nagonskih poriva specifičnih za njihovu uzrast sada uslovljeni ozbiljnošću izazova koje donosi pandemija. Nedostatak strukturisanog radnog dana i svi pozitivni efekti obrazovnog procesa su zaista veliki izazov, kao i ograničenje mogućnosti za sport i druge društvene aktivnosti. Kakav će biti uticaj tih procesa na mentalno zdravlje, pre svega zavisi od karakteristika mlade osobe koja ih je stekla tokom vaspitanja u porodičnom okruženju, pre svega od roditelja.
Čini se da je većina mladih u početnom periodu vrlo predano sledila preporuke, ali kako se pandemija produžavala, njihovi su strahovi slabili. To može dovesti do smanjenja njihove percepcije neposredne opasnosti i opuštanja u odnosu na sprovođenje mera. I naravno, to je takođe razumljivo, jer ograničenja njihove fizičke i društvene aktivnosti mogu imati vrlo negativan učinak na njihovo zdravlje. One bi svakako trebale da budu prioritet u svim narednim merama, pogotovo ako se ova situacija produži. Potrebno je restrukturisati i organizovati kvalitetnu nastavu, organizovati mere za promociju i prevenciju njihovog mentalnog zdravlja, za njihovu ,,edukaciju i opismenjavanje" u ovom području i poboljšati sposobnost roditelja i nastavnika da se bave njihovim potrebama.
Kako možemo pomoći jedni drugima sada i u periodu koji nam predstoji, znajući da će se nastaviti bojazan o vlastitom zdravlju,zbog moguće zaraze Kovidom 19 i neizvesnosti u odnosu na zadržavanje radnog mesta?
Henry David Thoreau (Henri Dejvid Toro) daje nam jedan savet - „simplificirati, simplificirati“ ili „pojednostaviti, pojednostaviti“… mislim da ćemo ukoliko budemo spremni da prihvatimo i najjednostavnije savete, koje nam skoro svakodnevno ponavlja SZO, moći da pomognemo sebi i svojim najmilijima. Pridržavajući se mera možemo značajno da utičemo na širenje infekcije, da obratimo pažnju na sebe i da održavamo fizičku aktivnost. Poštovanje najjednostavnijih mera, koje nam naše zdravstvene vlasti i SZO stalno ponavljaju, poput nošenja maske i držanja udaljenosti i higijene, trebalo bi da postanu deo našeg stila ponašanja kako bismo se sigurnije suočili sa situacijom. Dati prednost održavanju kvalitetnog sna, ishrane, održavanju ritma dnevnih aktivnosti i iznad svega održavanju redovnih društvenih kontakata sa svim nama dragim i bliskim osobama.
I kao što jedan od mojih dragih prijatelja kaže, pre svega trebalo bi se družiti sa ljudima koji su nam dragi i prijatni za društvo, i koji pozitivno utiču na naše raspoloženje i mentalno zdravlje.
Novinar: Ana Zafirova
Fotograf: Tomislav Georgiev