fbpx
 

Život nakon Inѕtаgrаmа

Andrej Petrovski

Andrej Petrovski 200x250Ja ne mogu biti optimista o našoj budućnosti na Inѕtаgrаmu i uopšte ne znam da li postoji život nakon Inѕtаgrаma. Ono što sigurno znam je da se naša sećanja skladište u hladnim, tamnim data centrima, koji bi jednog dana mogli da postanu njihove grobnice čekajući nekog novopečenog Indijanu Džounsa da oslobodi kletve zarobljene u njima.

Sedim u jednom kafiću u centru Berlina, čekam prijatelja. Malo kasni, pa sam odlučio da otvorim laptop i da poradim na tekstu. Ja nisam pisac niti sam novinar. Mogu da pišem jedino o stvarima koje me zanimaju.

Tekst sam započeo i obrisao nekoliko puta, jedina konstanta koja ostaje u ovom trenutku je da želim da pišem o internetu. Ne želim da pišem o tehničkim aspektima interneta. Uglavnom zbog toga što sam već pisao o tome.

Omiljeni oblik zabave

Dok sam čekao prijatelja, otvorio sam Instagram na telefonu. Instagram je počeo da ispunjava svaki moj trenutak koji bi se smatrao praznim u toku dana, odnosno ako ne radim nešto konkretno, na Instagramu sam. U četvrtak popodne, dok su ljudi još uvek na poslu, nema mnogo zanimljivih objava, ali ima previše reklama, zbog čega sam odlučio da razgledam svoj profil. Razgledajući fotografije koje sam objavio, u jednom trenutku shvatio sam da prelistavam sopstveni život u proteklih pet godina.

S jedne strane, dobar je osećaj podsetiti se nekih lepih trenutaka u životu. S druge strane, moj svakodnevni život je izložen i kvantificiran do te mere, da skoro svako ko ima pristup internetu može znati gde i sa kim pijem kafu ili se sastajem. U trenucima kada objavljujemo stori ili post na Instagramu, ne razmišljamo previše da bi to neko mogao da zloupotrebi uprkos tome što svakodnevno čitamo o takvim slučajevima.

Najveći problem je, ipak, to što sam autsorsovao moja sećanja Marku Zakerbergu, a on ih je prodao. I to verovatno na više mesta. Često sam razmišljao o tome, nekoliko puta i pisao na tu temu, održao sam i nekoliko predavanja o razlozima zbog kojih je prikupljanje i prodaja ličnih podataka loša stvar. Ali nikada nisam pomislio na to šta bi se dogodilo da Facebook bankrotira, a uz njega i Instagram i sve moje autsorsovane uspomene.

Ajkula u rezervoaru

Pročitao sam članak na Vice-u. Radilo se o nekoj džinovskoj ajkuli koja se raspada u velikom rezervoaru punom formalina negde u Australiji. Ajkula je uhvaćena u okeanu u blizini australijske obale i izložena je u centru eko-turizma, koji je kasnije bankrotirao. Nakon bankrota, prebačena je na drugo mesto i nakon toga prodata trećem vlasniku. Zatim sledi smena vlasnika i drugih administrativnih ujdurmi, ostavljajući napuštenu četirimetarsku džinovsku belu ajkulu da se raspada. I to nije kraj priče, pre nekoliko godina neki ljudi su je slučajno otkrili i objavili video zapis na internetu od ajkule koja se raspada u rezervoaru. Od tada, razni entuzijasti i čudaci krenuli su da posećuju mesto, ne ostavljajući jadnu ajkulu da se raspadne na miru.

U tom trenutku, sećanja koja sam autsorsovao kod Marka Zakerberga učinila su mi se upravo poput te jadne ajkule u rezervoaru. Ona i dalje izgledaju tako dobro kao tog dana kada sam ih objavio, jer Mark još uvek može da zaradi od prodaje mojih podataka kako bi data centri i dalje mogli da nastave da rade, a on da kupuje sive majice. Ali da razgledamo ukratko mogućnost raspada Markove imperije.

Zivot posle InstagramIzvor: gettinggrowth.com

Nisam siguran koji bi bio najverovatniji scenario i ne želim da preterujem fantaziranjem. Hajde da razmotrimo najjednostavniju opciju. Ljudima dosade stvari. Jednostavno je tako. Prisetite se MySpace-a. Ako ljudima dosadi Instagram, oni će prestati da ga koriste. Facebook se već smatra društvenom mrežom za stare ljude, a i Instagram je krenuo u tom smeru. Pad broja korisnika podrazumeva samo jedno, manje tržište za oglašavanje. Manje reklama podrazumeva manje novca, do te mere da Mark više neće biti zainteresovan da vodi taj biznis. U takvoj situaciji, glavni prioritet sigurno neće biti bezbedan povratak svih korisničkih podataka i uništavanje kopija. Umesto toga, on će verovatno pokušati da proda sve što se može prodati kako bi izvukao maksimum.

Ovo možda nije nešto što će se dogoditi za par meseci ili godina, ali može doći do toga u određenom trenutku. Mark može da proda kompaniju pre toga, ili ukoliko to ne uradi on, onda bi to mogla da urade njegova deca. Stvar je u tome da ja nemam mnogo izbora ako dođe do toga. Nisam glasao za Marka, niti za njegovu decu, niti će me on pitati kako da postupi kada brod počne da tone.

Razlika između rezervoara i mojih sećanja je u tome što entuzijasti i čudaci neće morati da idu čak do Australije da bi ih videli; nego će to moći da urade iz svojih spavaćih soba.

Uzaludni su pokušaji za promenu

Evropa, tačnije EU, pokušava da zaustavi scenario što sam zamislio u gornjem delu teksta, usvajanjem zakona kao što je GDPR (Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti). Ja u potpunosti podržavam uspostavljanje standarda i upotrebu zakona o zaštiti privatnosti ljudi. Međutim, zakoni su zakoni i ljudi ih krše.

Mark je svedočio pred američkim Kongresom, Federalna trgovinska komisija SAD izrekla je kaznu Facebook-u od 5 milijardi američkih dolara, a izrečeno je i nekoliko kazni Facebook-u u Evropi. Veliki broj aktivista koji se bore za privatnost ove događaje smatraju pobedom, ali da li je to zaista tako? Facebook je predvideo kaznu od strane Federalne trgovinske komisije, i obezbedio sredstva za kaznu pre nego što je izrečena i zbog toga sama kazna nije imala značajan uticaj na poslovanje Facebook-a.

GDPR bi trebalo da reguliše upotrebu ličnih podataka od strane ovih giganata. Uredba propisuje izuzetno visoke kazne ukoliko se utvrdi zloupotreba ličnih podataka od strane giganata koji obrađuju milijarde ličnih podataka. Već postoje istrage protiv svih velikih kompanija kao što su Facebook, Google i Amazon od strane različitih agencija za zaštitu ličnih podataka. U ovom trenutku, godinu i po dana nakon početka primene GDPR-a, još uvek je prerano da se predvidi da li će EU uspeti u svojoj nameri da se reguliše upotreba ličnih podataka.

U svakom slučaju, pozitivno je to da sada postoje dodatne mogućnosti za pravne bitke sa velikim kompanijama. Nadam se da ćemo ubuduće imati više ljudi poput Maksa Šremsa koji će biti dovoljno posvećeni i strpljivi da iskoriste pravne mehanizme za zaštitu ličnih podataka. Pojedinačni slučajevi, koliko god da vam se čine mali, mogu da postave presedan koji će biti važan za tretman ličnih podataka u budućnosti.

Instagram nije samo mesto za moje prenešene uspomene, zajedno sa svojom braćom Facebook-om i Whatsapp-om, oni prikupljaju puno osetljivih podataka o meni. Njihovi kolačići su uključeni u oko 46% od najposećenijih web stranica, a njihove aplikacije imaju pristup skoro svemu na mom pametnom telefonu.

U ovoj tački zapleta, neko može s pravom da me pita zašto koristim ove aplikacije. Da budem iskren, verovatno zato što su jednostavne za upotrebu, a i zbog neke znatiželje o životima drugih ljudi, kao i zbog potrebe da delim srećne trenutke iz svog života sa drugim ljudima. Pretpostavljam da većina ljudi ima slične razloge.

Budućnost

Radim u SHARE Fondaciji, organizaciji za zaštitu digitalnih prava sa sedištem u Beogradu. U posljednjih nekoliko godina, mnogo ljudi i organizacija nam je prišlo tražeći pomoć za probleme sa svojim profilima na društvenim mrežama. Problemi variraju, od uznemiravanja i krađe identiteta, do profila koji su deaktivirani bez datih razloga. U nekim slučajevima uspeli smo da rešimo probleme sa našim znanjem i kontaktima, ali u većini njih se ne može ništa učiniti, jer na kraju krajeva mi smo samo beznačajni nematerijalni Markovi radnici, dok su naši podaci roba koju on prodaje.

Nažalost, ne mogu biti optimista o našoj budućnosti na Instagramu i uopšte ne znam da li postoji život nakon Instagrama. Ono što sigurno znam je da se naša sećanja skladište u hladnim data centrima, koji bi jednog dana mogli da postanu njihove grobnice čekajući nekog novopečenog Indijanu Džounsa da oslobodi kletve zarobljene u njima.

Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.

Првиот чекор до Балкан без граници: Бенелукс или Ш...
Живот после Инстаграм
 

Коментари

Моментално нема коментари. Биди прв со својот коменат!
Анонимен
Четврток, 21 Јануари 2021

  • Блогирај +

    Приклучете се кон тимот соработници и предложете тема или испратeте текст, со Ваша фотографија и куса биографија на info@iks.edu.mk.

    Повеќе

  • Насоки +

    Текстовите треба да имаат помеѓу 900 и 1300 зборови и да бидат напишани во куси пасуси, во разбирлив и неформален стил.

    Повеќе

  • Преземи +

    Содржината на блогот е слободна за споделување и читателите можат да оставаат разумни и конструктивни коментари на блоговите.

    Повеќе

  • 1

Следете нè