fbpx
 

Pomirenje i „suživot“ u vreme pandemije u BiH

Zlatiborka Popov-Momčinović

Zlatiborka Popov Momcinovic200x250Pozitivna stajališta o „ponašanju naroda“ za vreme pandemije ne trebaju poslužiti kao izgovor odnosno amnestiranje građana od odgovornosti za ponašanje političkih elita. Posebno onih sa političkog vrha koje žive od podela i konflikta, a koje gotovo redovno dobijaju veliki broj glasova na izborima.

Od završetka rata u Bosni i Hercegovini ima (već) dvadesetipet godina. No retorika je i dan danas dobrim delom uslovljena narativima o ratu a prisustvo međunarodnog faktora je tu da obezbedi stabilnost. Na mir se često gleda pod parolom samo da se ne puca i na nešto uvezeno i potpisano van teritorije države, u Dejtonu. U Evropskoj uniji se sve više koristi pojam stabilokratija radi opisivanja generalne situacije na ovim prostorima, i gde se fokusom na sigurnost „žrtvuju“ demokratski i dublji procesi.

Sa druge strane, u BiH su uloženi mnogi napori pre svega od strane različitih udruženja i inicijativa u ovim procesima. Potpisane su Platforme za mir u parlamentima, organizuju susreti mladih i mirovni kampovi, zajedničke aktivnosti veterana sa nekadašnjih zaraćenih strana, promoviše mirovno novinarstvo i umetnost. Na taj način se mir aktuelizuje kao nešto dinamično i kreativno nasuprot percpecije da je nešto statično, neko stanje mirovanja.

Postavlja se pitanje dokle se zapravo stiglo u ovom procesima. I sami pojmovi koje nekad olako koristimo deluju zbunjujuće. Kao što je istakao mirovni aktivista Goran Bubalo, predsednik Udruženja Mreža za izgradnju mira: „Još uvek govorimo BIH je postkonfliktno društvo, a rat se završio pre 25 godine, znate koliko je to“. 

Poznati bh. pesnik, prozaist i filmski scenarist Abdulah Sidran se na duhovit način osvrnuo na pojmove koji se stalno upotrebljavaju i defiluju javnim prostorom, kao što je npr. izgradnja suživota: „Ljudi žive, a ne su-žive. Suživot je atentat na život, osporavanje života, nešto što je došlo s nacionalističkim strankama, korak do apartheida, korak do rasizma."

Virus političkih igara bez „socijalne distance“

Postavlja se pitanje da li će izazov pandemije korona virusa koji ne poznaje za entičke i druge granice pogoršati situaciju ili će naprotiv razviti osećaje bliskosti i solidarnosti među ljudima. Novi pojmovi kruže javnom sferom bh. društva, a neadekvatna upotreba tzv. socijalne distance koja se promoviše umesto fizičke je izazvala reakcije stručne javnosti.

Iako se često može čuti da ljudi na nivou svakodnevnice žive pomirenje iako ga tako ne zovu, pandemija je postavila nove izazove, vidljive i nevidljive strahove kod stanovništva. Zapaljivi populizam i isključivost lako nalazi svoju metu u periodu straha za vlastitu egzistenciju o čemu svedoče i primeri iz zapadne hemisfere od kojih je medijski najvidljiviji Trampov rasizam i isključivost prema političkim neistomišljenicima.

Stanovništvo u BiH dobrom delu ima pozitivne stavove prema izgradnji mira bez obzira na etničku pripadnost a što je potvrđeno u istraživanju Faktori pomirenja, ali glavnu prepreku i dalje predstavljaju političke elite. U svojim izjavama pa i zapaljivoj retorici radi skretanja pažnje sa suštinskih pitanja za jedno društvo, stalno se koriste selektivna sećanja na rat i podgrejavaju tenzije.

Pomiruvanje i sozivot vo vreme na pandemija vo BiHIzvor: rferl.org

Po Besimi Borić, članici Predsjedništva Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine, i koja je uključena u različite aktivnosti koje se tiču pomirenja, „ovo vrijeme pandemije je mnoge od nas ponukalo da intenzivnije razmišljamo o životu, o problemima sa kojima živimo u BiH i regiji sa nadom da će se stvari mijenjati nabolje“. No po njenom mišljenju glavne prepreke predstavljaju političke elite. „Oni vrlo dobro znaju sta bi moglo da doprinese pomirenju ali oni ne vide od toga neki poseban profit da ne govorim o izbornim godinama vec uopće o svim drugim periodima tako da se to nažalost ne njeguje. Dnevne gluposti i igre naših aktuelnih političara u vreme pandemije me grubo vraćaju u stvarnost u kojoj se razbijaju i sve iluzije da su oni spremni raditi na pomirenju“, navodi Borić.

Da političari u BiH žive od konflikta više je puta potvrđena činjenica. I u vreme pandemije koja na svu sreću jenjava, koriste se razne metode proizvodnje podela i konflikti neguju kao garantovani adut za političko preživljavanje, sa i nakon korona virusa.

Član Predsjedništva BiH iz reda srpskog naroda Milorad Dodik je često u svojim medijskim nastupima kritikovao vlasti u Federaciji BIH za neodgovorno ponašanje u vreme pandemije, i umiravao vlastiti narod da situacija nije toliko strašna u ovom entitetu posebno u poređenju sa drugim: „Ponosan sam na poslodavce koji nisu otpuštali radnike. U Federaciji BiH je otpušteno više od 20.000... U Srpskoj je bez posla ostalo oko 2.500 ljudi...“, prenela je novinska agencija SRNA.

Politička elita s onu stranu entitetske linije razgraničenja nije ostajala dužna ukazujući na nekorektno ponašanje i izjave koje dolaze od političara iz Rebuplike Srpske. Bakir Izetbegović, predsednik SDA i u ovom periodu stalno aktuelizuje vlastiti patriotizam i podseća da za vreme rata nije bio u trezoru na sigurnom, i često ukazuje na lošiju situaciju „kod drugih“ u vreme pandemije. Gostujući u dnevniku Federalne televizije je istakao kako je „u RS je teško, jako su zaduženi, pogođeni su jako, mjere ih teže pogađaju nego FBiH i dobili su procenat više od MMF koji će da vrate“, a što je prenelo nekoliko portala. 

Svakodnevni život u lokalnim zajednicama

Ako se „spustimo“ na nivo lokalnih zajednica, i u njima deluju procesi selektivnog pamćenja na konflikt a što potvrđuje istraživanje Mirovne akademije. Uprkos tome, iz lokalnih sredina su prisutne i pozitivnije priče. Preko 70 lokalnih zajednica je uključeno u veliki mirovni poduhvat u okviru projekta ProBudućnost u kom se kako ističu, kontinuirano radi sa mladima, NVO, udruženjima žena, vjerskim zajednicama i liderima, političkim liderima, medijima i različitim institucijama vlasti.

Po Besimi Borić, „lokalno ljudi se mnogo bolje poznaju, mislim da mnogo manje postoje te razlike u sredinama gdje ljudi žive zajedno iako mi nažalost nemamo previše takvih sredina gdje možemo to sve skupa da testiramo ali tamo gdje ima taj život nekako teče ljudi se i pomažu“. Popis iz 2013 je pokazao radikalnu promenu etničke strukture na lokalu u odnosu na period pre rata. Dve trećine opština sada imaju jednonacionalnu strukturu od 70% do 99%, navodi se u publikaciji Akademije nauka i umjetnosti BiH.

U periodu pandemije na lokalnom nivou su prisutne i pozitivnije priče i pozivi na solidarnost. "Kad je nešto upitno, evo kao korona, onda nema ni granica ni podjela, svi želimo da pomognemo jedni drugima“, rekao je načelnik Bugojna Hasan Ajkunić. U zajedničkom gostovanju u emisiji Odgovorite ljudima Federalne TV načelnici načelnici Petrova, Foče, Vareša, Gornjeg Vakufa-Uskoplja i Jezera govorili su o izazovima i problemima tokom pandemije, ali i o solidarnosti i mirotvornom delovanju.

Mirovni aktivista Goran Bubalo ističe da je lokalni nivo mnogo lakši za rad, dodajući da „to zavisi puno od lokalnih načelnika, lokalnih poslanika. Ima njih sjajnih sa kojima se može raditi. I koji vole saradnju i hoće dobro svojoj lokalnoj zajednici“. Iako su po njegovom mišljenju nevladine organizacije i brojne formalne i neformalne grupe iznele veliki teret kada je reč o izgradnji pomirenja, smatra da su i ovde potrebne suštinske promene: „Mi još uvek vrtimo te iste projekte koje smo pisali nakon rata. Nema svežih ideja, nema svežih razmišljanja, nema promišljanja i period pandemije trebamo iskoristiti za to“.

Građani i građanke su kako ističu sociolozi pokazali odgovornost i saosećajnost u ovom periodu, iznad nivoa politika podela. Profesor sociologije Salih Fočo navodi „da je život na ovim prostorima trajniji i bitniji od prolaznih politika“ i da je narod i u periodu pandemije pokazao solidarnost.

Nakon pandemije

Po svemu sudeći sledi nova etapa rekonstrukcije života i „suživota“ nakon perioda izolacije, distanciranja i vanrednog stanja čije se posledice još ne mogu precizno izmeriti. Pozitivna stajališta o „ponašanju naroda“ za vreme pandemije ne trebaju poslužiti kao izgovor odnosno amnestiranje građana od odgovornosti za ponašanje političkih elita. Posebno onih sa političkog vrha koje žive od podela i konflikta, a koje gotovo redovno dobijaju veliki broj glasova na izborima. Takođe, nerealno je očekivati od građana da sami ponesu na svojim plećima teret starih i najavljenih ekonomskih problema, uključujući nasleđe konflikta i naučenih i nenaučenih lekcija o izgradnji pomirenja.

 

Molimo Vas pročitajte pravila o komentiranje ili preuzimanje.
Napomena: Mišljenja i stavovi u ovom članku su od autora i ne odražavaju stavove Instituta za komunikaciske studije ili donatora.

Џиновски скок за Европа?
Помирување и „соживот“ во време на пандемија во Би...
 

Коментари

Моментално нема коментари. Биди прв со својот коменат!
Анонимен
Четврток, 02 Јули 2020

  • Блогирај +

    Приклучете се кон тимот соработници и предложете тема или испратeте текст, со Ваша фотографија и куса биографија на info@iks.edu.mk.

    Повеќе

  • Насоки +

    Текстовите треба да имаат помеѓу 900 и 1300 зборови и да бидат напишани во куси пасуси, во разбирлив и неформален стил.

    Повеќе

  • Преземи +

    Содржината на блогот е слободна за споделување и читателите можат да оставаат разумни и конструктивни коментари на блоговите.

    Повеќе

  • 1

Следете нè