fbpx

Res publika najavljuje: Priče iz regiona #5

„Epidemija dezinformacija“

Postupanje prema pogrešnim informacijama može vas ubiti. Prema određenim istraživanjima, u prva 3 meseca 2020. godine, gotovo 6 000 ljudi širom sveta bilo je hospitalizovano zbog dezinformacija vezanih za koronavirus. U tom periodu, veruje se da je najmanje 800 ljudi možda preminulo zbog dezinformacija vezanih za KOVID-19.

Preveliki broj informacija - neke tačne, neke netačne - koje se šire izuzetno brzim tempom lako mogu imati tragični ishod. Svetska zdravstvena organizacija nazvala je ovaj fenomen „Infodemija“. Lažne informacije su raznolike. Još od ranih dana pandemije, mnogi su dovodili u pitanje ozbiljnost bolesti prouzrokovane KOVIDOM-19. Takođe su sumnjali u efikasnost nošenja maski i preporučivali su lekove i tretmane bez naučne i medicinske podrške. Oni takođe diskredituju i efikasnost vakcina, izjavljujući da mogu da promene ljudsku DNK.

Dezinformacije stvaraju plodno tlo za nesigurnost. Sa druge strane, nesigurnost podstiče skepticizam i nepoverenje u institucije i medije. Na taj se način stvara okruženje u kojem dominiraju strah, anksioznost, agresija, upiranje prsta i odbacivanje proverenih mera zaštite javnog zdravlja.

Sve to, na kraju, dovodi do gubitka ljudskih života.

U „Priče iz regiona #5“ saznaćemo kako su se balkanske zemlje suočavale (i suočavaju se) sa takozvanom „infodemijom“. Lažne vesti ne poznaju granice. Kroz njihova iskustva možemo da naučimo kako da se zaštitimo od epidemije dezinformacija.

Počinjemo u petak (25.06.) sa prvim tekstom.

Peto izdanje „Priče iz regiona“ sprovodi Res publika i IKS, u saradnji sa našim partnerima iz Hrvatske (Lupiga), Kosovo (Sbunker), Srbija (Ne davimo Beograd), Bosna i Hercegovina (Analiziraj.ba), Crna Gora (PCNEN), i Grčka (Macropolis).

Inicijativu „Priče iz regiona“ sprovodi Institut za komunikacijske studije u okviru projekta „Poveži tačke: poboljšane politike kroz građansko učešće“ koji sprovodi Institut za komunikacijske studije (ICS), uz podršku Britanske ambasade u Skoplju.

Naši partneri

PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI
PCNEN LOGO PARTNERI

Borba protiv lažnih vesti je izbor "da se bude ili ne"

Teofil Blaževski

Teofil Blazevski 400x500Borba protiv lažnih vesti i dezinformacija je mnogo teža od svih međunarodno preuzetih i lokalno primenjenih ili stvorenih mera i aktivnosti. To je kompleksan proces u kojem ne mogu da se izbore sami ni mediji, ni institucije, ni građanske organizacije, a ponajmanje pojedinci, a posledice mogu da budu mnogo strašnije od ovog sada.

Više
  32 Кlikovi
  0 Коmentari

"Rakija, beli luk i limun": Kako su lažne vesti ugrozile ljudske živote u Albaniji

Nertila Maho

Ivan Subotic 400x500Pravi problem bile su neznanstvene i neutemeljene tvrdnje koje su počele kružiti na nekoliko internet stranica u prvim mjesecima pandemije. Lako biste mogli pronaći lažne vijesti o tome kako se KOVID-19 kod kuće može liječiti rakijom!

Više
  36 Кlikovi
  0 Коmentari

Ko je i kako lagao o Kovidu 19 u Srbiji?

Ivan Subotic

Ivan Subotic 400x500U jednom trenutku u medijima se moglo pročitati i da Tylol hot (prašak sa paracetamolom kojim se leči prehlada) u kombinaciji sa rakijom leči Kovid 19, iako je kombinacija alkohola i paracetamola opasna zbog mogućeg pojačavanja neželjenih dejstava leka.

Više
  251 Кlikovi
  0 Коmentari

Kako je hrvatska vlada dala krila "plandemiji"

Ivor Fuka

Ivor Fuka 400x500Jasno je, kako god okrenemo, s lažnim vijestima, dezinformacijama i teorijama zavjere, borit ćemo se još dugo. A jesmo li već spomenuli da su među najvećim širiteljima dezinformacija političari? Evo, sad jesmo!

Više
  115 Кlikovi
  0 Коmentari

Virus se možda usporava, ali lažne vijesti se i dalje šire

Violeta Zefi

Violeta Zefi 400x500Fokusirajući se na prevladavanje virusa, podcijenili smo kako su pandemijska vremena utjecala na naše mentalno zdravlje. Borba za prepoznavanje istine u "clickbaitu" uzima svoj danak.

Više
  43 Кlikovi
  0 Коmentari

Alternativne činjenice i teorije zavjere u vremenu pandemije

Vuk Vučetić

Minas Bakalcev 400x500Sve teorije zavjere imaju vrlo jednostavne premise na osnovu kojih funkcionišu. U osnovi svake teorije zavjere je podjela svijeta na dobro i zlo. Teško ih je opovrgnuti jer se svakoga ko to pokuša smatra sudionikom zavjere. Problem je što se ove teorije vrlo brzo šire, najčešće putem društvenih mreža ali i zatvorenih grupa na nekim platformama kao što je Viber i sl.

Više
  93 Кlikovi
  0 Коmentari

Na dnu Balkana: neravni put Kosova ka obezbeđivanju vakcina

Arber Fetahu

Arber Fetahu 400x500Pandemija je obeležila svoju prvu godišnjicu pre nekoliko sedmica. Kovid-19 je izložio sistemske probleme u zdravstvenom sistemu Kosova i drugim institucionalnim granama. Iako je veliki broj pozitivnih slučajeva i smrtnih slučajeva dospeo na naslovnice, vladine izjave da je obezbeđeno stotine hiljada doza cepiva bile su pune nade, da je to samo bilo istina.

Više
  104 Кlikovi
  0 Коmentari

Stranačka prepucavanja umjesto vakcine

Vanja Stokić

Vanja Stokic 400x500Osim nekoliko izolovanih pokušaja, većina ljudi ne reaguje ka institucijama i ne poziva na odgovornost. Čak ne prihvataju ionako rijetke šanse za vakcinu koje im se nude. Kao da žele da sačekaju, kako bi vidjeli jesu li u pravu antivakseri ili ljekari, te kako će se cijela drama oko nabavke završiti. Velike su šanse da tada bude kasno.

Više
  371 Кlikovi
  0 Коmentari

Bugarski fijasko vakcinacije protiv COVID-19: prekomerni rizici, osrednji rezultati

Vladimir Atanasov

Naum Kajcev 400x500Bugarski program o vakcinaciji može se smatrati samo fijaskom. To se može pripisati brojnim faktorima - lošoj organizaciji, nesposobnosti i potencijalnom sukobu interesa. Zauzvrat, drama koja se sada raspleta nije iznenađujuća. Bugarska je druga u EU po broju smrtnih slučajeva po stanovniku na sedmodnevnoj osnovi i poslednja u EU po broju primljenih vakcina po stanovniku.

Više
  190 Кlikovi
  0 Коmentari

Nepodnošljiva sporost cijepljenja u Hrvatskoj

Vedrana Simičević

Naum Kajcev 400x500Cijepljenje preko reda, slaba strategija i loša komunikacija prema javnosti obilježili su prve mjesece cijepljenja i kumovali tome da je Hrvatska trenutno pri dnu EU ljestvice po postotku cijepljenog stanovništva. Dok bjesni treći val pandemije, građani frustrirano gledaju kako se u nekim gradovima već cijepe zdravi ljudi srednje dobi, dok drugdje stariji od 70 godina i dalje čekaju na poziv

Više
  450 Кlikovi
  0 Коmentari

Kad, tad, biće! – Kako teče vakcinacija u Makedoniji?

Stefan Ristovski, Angel Mojsovski

Ristovski MojsovskiBroj zaraženih i preminulih značajno se povećao u proteklom periodu, a epidemiološka situacija u zemlji je kritična. Međutim, Komisija za zarazne bolesti zasad ne planira da preporučidodatne mere prevencije, postavljajući dilemu da li su zdravlje ili ekonomija prvi prioritet u ovoj pandemiji.

Više
  166 Кlikovi
  0 Коmentari

Grčka se nada da njihove plaže ovog ljeta neće ostati prazne, ali brojke govore suprotno

Georgia Nakou

Georgia Nakou 400x500U vladinim krugovima gaji se nada kako će povećanje stope cijepljenja i toplije vrijeme smanjiti broj oboljelih na optimalnu razinu i tako omogućiti siguran doček turista za dobrobit grčke ekonomije. Statistika ipak pokazuje da će ovo biti daleko rizičnija strategija nego što je to javno obznanjeno.

Više
  173 Кlikovi
  0 Коmentari

U Srbiji će biti vakcina za bacanje. Bukvalno.

Igor Todorović

Igor Todorovic 400x500Srbija je prva u Evropi i sedma u svetu po stopi pune vakcinacije! Ali sudeći po poslednjim potezima vlasti, došlo je do zastoja. Nakon svih čuda koja smo videli poslednjih nekoliko decenija, došao je red na pelcturizam. Kontradiktorne izjave i postupci od početka epidemije, pogotovo ono što je dolazilo iz kriznog štaba, izazvali su sumnju u narodu i otvorili prostor teoretičarima zavere. Pritom su troškovi uvoza vakcina nepoznati. Pitanje je da li će se potražnja za vakcinacijom oporaviti.

Više
  470 Кlikovi
  0 Коmentari

Crna Gora i vakcinacija protiv KOVID-19: Daj, Bože, zdravlja

Daniela Vukčević

Daniela Vukcevic 400x500Svojevremeno je mega - popularna regionalna zvijezda Lepa Brena, u jednoj od svojih pjesama pjevala “Daj, Bože, zdravlja i radosti”. Iako je od ovog hita prošlo više od tri decenije, ovaj refren, danas je, posebno aktuelan.

Više
  191 Кlikovi
  0 Коmentari

(Dez)Integracija BiH u Evropsku uniju

Mahir Sijamija

Mahir Sijamija 400x500Ne možemo očekivati ulazak BiH u EU sve dok ne budemo imuni na virus korupcije, kriminala, i nacionalističkih politika koje paralizuju državu.

Više
  157 Кlikovi
  0 Коmentari

Osam godina kasnije: Je li Hrvatska napokon uistinu spremna za Europu?

Bojana Guberac

Bojana Guberac 400x500Hrvatska je postala članica Europske unije prvog srpanjskog dana 2013. godine. Na referendumu je prije ulaska u uniju 66,27 posto birača glasalo „ZA“, a 33,13 posto „PROTIV“ ulaska u EU. Mnogi su iz raznih razloga strahovali od ulaska u EU, što je jasno iz nimalo nezanemarivog postotka građana koji su bili protiv takve zajednice. Jedan od razloga tih strahova bio je i što će to nama donijeti EU. No, gotovo osam godina kasnije nekako sam dojma da danas više nije pitanje što će Europa donijeti nama nego što smo mi donijeli Europi, odnosno tko je u tom dogovorenom braku bolje prošao i za čije se ime veže ta nesretna trinaestica u godini pristupanja.

Više
  351 Кlikovi
  0 Коmentari

Put Grčke ka EU: Teško do solidarnosti, ali nema ni obostranog pristupa

Aleksandra Vuduri

Alexandra Voudouri 200x250Ove će godine Grčka odbeležiti svoj 40 godišnji jubilej kao članica jednog od najjačih klubova na svetu, Evropske unije. Put Grčke ka Evropi je u više navrata bio težak i dovodio zemlju na rubu izlaska iz Unije. Učeći na svojim greškama, Grčka je možda obezbedila svoju poziciju u Uniji, ali i dalje ne uspeva dobiti snažnu ulogu države koja pruža suštinski značajnu pomoć ili pokazuje solidarnost ka zemljama koje imaju status kandidata za članstvo u EU.

Više
  127 Кlikovi
  0 Коmentari

Nekoliko tužnih lekcija koje zemlje Zapadnog Balkana mogu da nauče iz iskustva Bugarske sa EU

Radosveta Vasileva

Radosveta Vasileva 200x250Te 2007. godine bili smo toliko srećni i ponosni da smo se konačno našli na tom mitološkom mestu, u tom pretencioznom klubu samo za izabrane članove, poznatom kao EU. Trinaest godina nakon pristupanja, međutim, ovaj evropski san više liči na noćnu moru.

Više
  205 Кlikovi
  0 Коmentari

Trčati u pogrešnom smjeru: Kritike Edija Rame prema EU odražavaju rastuću nervozu

Alfonc Rakaj

Alfonc Rakaj 200x250Koliko god primamljivo ili opravdano bilo, gospodinu Ediju Rami i njegovim kolegama iz regije bilo bi bolje da ne grizu ruku koja „hrani” njihov narod, koja ulaže u njihovu budućnost, koja gradi njihove škole.

Više
  136 Кlikovi
  0 Коmentari

„Ni tamo ni ovamo“: Delikatni odnosi Kosova sa Evropskom unijom

Butrint Beriša

Butrint Berisha 200x250Unutrašnji politički događaji u EU su doveli do njene nesposobnosti da vodi doslednu i kohezivnu politiku prema Kosovu, kao što se pokazalo u slučaju liberalizacije viza. Momentalno Kosovo je jedina zemlja u regionu koja tek treba da dostavi zahtev o članstvu.

Više
  126 Кlikovi
  0 Коmentari

  • Blogiraj +

    Pridruzite se nama! Predlozite tema ili ispratite tekst na info@iks.edu.mk. Svi autori treba da prilože i portretnu fotografiju i biografiju u dva do tri reda koja se pojavljuje i stoji u tekstu i na stranici saradnika.

    Više

  • Smernice +

    Blogovi bi trebalo da imaju jasnu strukturu i lagan tok, odnosno da budu napisani u kratkim odlomcima, razumljivim i neformalnim stilom. Postovi treba da sadrže između 900 i 1300 reči.

    Više

  • Preuzmi +

    Slobodno stavite hiperlink do naših objava. Želimo da podstaknemo zdravu raspravu o javnom interesu i stoga da ohrabrimo čitatelje da ostavljaju razumne i konstruktivne komentare na sve naše blogove.

    Više

  • 1

Pratite nas